Skijanje na Krvavcu 19. veljače 2012.

     Stih „Magla svuda, magla oko nas.....“ možda najbolje opisuje skijaški dan na Krvavcu. Oni iskusniji skijaši, koji su već imali priliku upoznati ćud Krvavca, već znaju da je magla jedan od nezgodnijh problema, koji vas tamo mogu zateći. Mi koji smo došli prvi put, samo smo odmahnuli rukom na upozorenje prodavačice karata da vrijeme i nije najbolje. Molim Vas, što ona zna?! A zna.
     Dakle uputili smo se gondolom prema vrhu. Pogled na stazu je obećavao. Bilo je prilično toplo, oko -4°C, sunce i malo skijaša, pa smo odvažno krenuli na stazu.
     Na prvoj smo se stazi zagrijavali. Neki od nas su se pobliže „upoznali“ s nekoliko „hupsera“, pa su svoje napore usmjerili na baby stazu. Nama ostalima to nije bilo dovoljno pa smo krenuli u bespuća Krvavca.
     Malo je reći magla. Ipak, na samom početku magle je bilo na samom vrhu, tako da su se pri dnu ostalih staza mogli sasvim pristojno vidjeti brojevi i, što je važnije, rubovi. Ipak, kad si prvi put na skijalištu i sam, osjećaš se izgubljeno, jer ne vidiš ni 2 metra ispred sebe. Uvijek postoji i opasnost od crne staze na koju možeš sasvim nevino „uletjeti“, misleći da si još uvijek na crvenoj.
     I tako, mic po mic vozeći 0,01 km/h iza ostalih skijaša, polako smo otkrivali ostale staze na Krvavcu. Moram priznati jako dobro uređene, iako je snijega zapravo bilo manje nego u Zagrebu. Moja je „simpatija“ broj 16 i preporučam je ostalim (boljim) skijašima. Iako je zavedena pod crnu, ne morate se bojati!
     Malo po malo, magla se pretvorila u vatu i oko 15 sati stvarno se više ništa nije vidjelo, a postalo je i opasno - pa smo mi sjeli i popili. Malo kasnije smo se spakirali u naš mini-bus, i zapravo zadovljini danom iza nas – ostavili maglu iza sebe.

                                                                                                                        Ana Krois